ПОСЛЕДЊЕ СТРАНИЦЕ ИЗ СВЕСКЕ "323"

Петак, 10. октобар  97. - 3:25 ч.

...Сањао Шљивицу, њиву; уврат. Бандеру; дрво; утичнице. Мајданпечанин кључ од викендице дао Кос.; можда ће они да је купе?

   Планови, планови, планови. Јабланови, јабланови, јабланови. Књижевне вечери, промоције; улога промотера. Плаћеника. Бирократа.

   АРХИВ У ОСНИВАЊУ,1-4.

    Реално - крајем 1998.  - Јејтсова песма "Острво Инисфри" - чиста чежња! Есеј о тој песми.

    Буђења - археологија романа (о Рајковићевој књизи).

    6: 42. Вране... Све помисли, током дана и ноћи, које пролећу кроз главу, као вране...

    Намештање књижевних награда.

    Вране, као у шуми. Свитање.

 

**

Субота, 11. 10. 97. - 9:45 ч.

  Преспавао код.... Кујна - која прокишњава! Опадало је лишће док сам са В. пио кафу у дворишту око 21 ч. Јутрос - затрпано лишћем (двориште). Крај михољског лета. Mој млађи син скувао млеко. Сачекао ме  на вратима. Прелистао "Политику" у аутобусу 56Е. Андрићева награда додељена Р.Б.М. Жири ... Бирократски, официјелни. "Литургија" у излогу књижаре МС, Студ. трг.

   Бара, Жабокречина. Пливају - жабе. Крекетуше. И штуке...

   10:45. Сипи киша...

 

     ______________________________

 

 

    Јесен  и духовни затвор - тим редовима се завршава то што сам записивао пре двадесет година, у Београду. Случајно сам ову свеску -  поновићу још једном - понео са собом на далеки север (Шведска). На њеним страницама је сачувано, од прве до последње сведочанство о књижевном амбијенту, који је био то што сам узгред и записао: Бара, Жабокречина. Пливају - жабе. Крекетуше. И штуке...У најдословнијем смислу речи. Тада сам већ имао позамашни завршени  рукопис књижевних осврта (Метафизика у белом оделу, који нико у Србији, у то време, не би штампао у целини). Па зашто нисам размишљао да напустим Србију? Свуда на свету, и по Европи, мени би било боље.

    Зар сам био толико глуп да верујем да ће се ствари некако, чудом, само од себе, променити за годину-две?

     Шта се променило? После сваких избора долазили су гори, па још гори. У суштини, бујао је духовни затвор, као коров....

     Србија је изгубила скоро три деценије, помишљам, шетајући се поподне по сунчаном времену крај једног од шведских језера. Србију гутају шуме и парлог... 

      (средином новембра 2017, јужна Шведска...)      

ЛеЗ 0012848

НАПОМЕНА : архивирање публикованих прилога

Од новембра месеца 2017. године - архивирање публикованих прилога са ове локације било је неопходно из више разлога. Прилози се "пребацују" , с времена на време, на следећу адресу  ДИБИДУС